
Раднички 70 минута играо без класичног шпица и није пронашао начин да угрози последњепласирани Радник, који се још једном частио на Чаиру и четврти пут на последњих шест мечева у Нишу остао непоражен – 0:0 у мечу 22. кола.
22.КОЛО: РАДНИЧКИ (Н) – РАДНИК 0:0
18.02.2023. Ниш, Стадион Чаир, 500 гледалаца. Судија: Н. Симовић (Ловћенац).
РАДНИЧКИ: Росић, Варга, Савић, Ст. Марјановић, Јамкам, Ђуришић, Пејовић (68′ Месаровић), Цветковић (68′ Шкрбић), Белаковић (59′ Са. Марјановић), Павловић (46′ Ајдар), Мићин.
РАДНИК: Ранђеловић, Лазић, Бондаренко, Стевановић, Јокић, Орешчанин, Рустемовић, Радуловић (90′ Стојановић), Суботић (90′ Кунић), Даноски (59′ Дражић), Макарић.
Корак напред, назад два. Оно што је добио голом против Младости у надокнади времена и првим бодом икада на суперлигашким гостовањима Новом Пазару, Раднички је у великој мери девалвирао против Радника из Сурдулице. Кораком од седам миља, за само једно поподне, Нишлије су се удаљиле од толико жељеног плеј-офа, фењер их је, ипак, опекао. Радник је освојио тек други овосезонски бод на гостовањима у Моззарт Бет Суперлиги, потврдивши статус једног од незгоднијих гостију на Чаиру. Четврти пут на последњих шест мечева у Нишу остали су непоражени – 0:0 у мечу 22. кола.
Једна мала тривија. Од 22 играча у стартним поставама две екипе, само њих седморица били су чланови Радничког, односно Радника августа прошле године, када су ови тимови у Сурдулици играли утакмицу 7. кола текућег шампионата. Закључак извуците сами, зашто су и једни и други данас толико далеко од својих циљева зацртаних пред почетак сезоне.
Нема среће у фудбалу без класичног нападача. Елаборирали смо већ ту тему више пута на овим страницама, да ваља, звала би се права, а не лажна деветка. Могло је да прође у оној, Гвардиолиној Барселони, данас не може ни у Челсију после списканих стотина милиона евра за два прелазна рока. Саве Петрова није било ни у протоколу, како се могло чути због здравствених проблема, Шкрбић је још неспреман за више од двадесетак минута, Лалатовић је још имао на располагању млађаног Матију Петровића, па се одлучио за опцију са Мићином као лажном деветком, као у Новом Пазару у већем делу меча, али Раднички голгетерски пости, ево већ, 180 минута. Могао је тај пост да прекине Петар Мићин, али није искористио три велике прилике у другом полувремену.
Домаћин је прво полувреме бацио у ветар. Без дубине, недовољно конкретно, чак не ни онако агресивно како је то тренер Лалатовић тражио од својих играча у најави меча. Утакмица је текла баш по вољи гостију, који су препознатљивим блоком држали контролу над дешавањима на терену, а нису били баш ни безопасни по гол ривала. Ударци Рустемовића и Суботића ишли су у оквир гола, први неугодан из слободног ударца, други доста млак после корнера, Росић је све то укротио, док је грешка Савића остала некажњена, јер је Ђуришић стигао Макарића у задњи час, а покушај Орешчанина изблоикирао је Марјановић. На другој страни, две ситуације биле су вредне помена. Акција Цветковића и Мићина из 22. минута, када је некадашњи фудбалер Удинезеа вешто пртеварио Стевановића, али му је Ранђеловић ушао у шут, те покушај Пејовића из 36. минута, на крају акције коју је сам започео, лопта је прохујала тик поред стативе.
Радник у наставку није ниједном запретио, Савић се, после поменуте грешке, консолидовао и врхунски сачувао Макарића, а одело трагичара обукао је Петар Мићин, који је у размаку од десетак минута промашио две најбоље прилике на овој утакмици. Оба пута после продора Јамкама по левом боку, оба пута преко гола. Били су то, за овај тип утакмице, зицери који су се морали искористити.
У 70. минуту у игру је ушао Шкрбић, нешто раније и Саша Марјкановић, са идејом да оплемени игру свог тима, гости су вешто украли по који минут, сигурно се бранили, пресрећни једним бодом са овог сусрета, а онда, у надокнади времена, још једном Петар Мићин, и још једна пропуштена прилика. Повратна лопта Шкрбића, покушај из добре позцоииуе, али Ранђеловић је из те ситуације изашао као победник.