Голманска традиција одувек је била на страни Радничког. Довољно је само рећи да су међу стативама били Миодраг Кнежевић Кнез, Драган Пантелић Панта, Зоран Миленковић Зајко, Иван Ранђеловић Шмуци, па онда наставити са млађима које успешно предводи Александар Јовановић…
Не треба трошити превише речи и немогуће је побројати све чуваре мреже који су се истицали на Чаиру. Садашњи трио на голу специфичан је по томе што је састављен искључиво од Нишлија, а Димитрију Стевановићу и Урошу Китановићу придружио се Никола Васиљевић.
Са голманима од почетка сезоне успешно ради тренер Игор Павловић.
„Ми смо једна мини група унутар екипе, задовољан сам како то иде. Почели смо са радом на физичкој припреми, сада смо додали и тактичке елементе, то је неопходно јер су нам почеле утакмице. Сви су здрави и орни, проблема нема, каже Павловић који са Димитријем Стевановићем и Урошем Китановићем ради од првог дана.
Што се тиче њиховог односа према раду ту нема шта да се замери. Испуњавају максимално своје обавезе и посвећени су. Можда је њихов највећи недостатак то што немају утакмице у ногама. Они раде изузетно на тренинзима, али све је то мало теже када нема довољно такмичарских утакмица. Да на мечевима видимо докле су стигли, како доносе одлуке, реагују у датим ситуацијама. Дими је већ бранио и претходне сезоне, а и на прошлогодишњим припремама. Није примио погодак за целе прошле припреме, ево и сада је исто. Гледам да га посаветујем, није лако за њега, млад је, нема искуство и континуитет и онда је теже да се привикне. Зато нам ове припреме могу пружити пуно информација“.
Новалија у тиму је Никола Васиљевић.
„Имам изузетно мишљење о њему. Пратио сам га када се тек појавио у Сурдулици, прошло је доста времена од тада. Мало ни он није имао тај континуитет, није наставио да се развија у правцу у коме је кренуо. И он долази из периода када није имао много утакмица. Зато доста радимо, разговарамо, да се стекне самопоуздање. Битно је да смо се уклопили и њему се допада систем рада, добро је прихваћен, поклопило се све“.
Павловић, који је и сам некада био голман, каже да се ситуација доста променила у односу на раније.
„Посао голмана данас је веома тежак и специфичан. Не тражи се само да брани, као некада. Сада мора да брани гол, простор, онда мора и да добро игра ногама, да учествује у фази напада. То је сада један играч више у екипи и много пута преко голмана са једне на другу страну прелази тежиште игре. Захтевна и спецфична ситуација, фудбалери само у пољу, а голмани морају покрити и једно и друго и да буду добри на линији“.
Раднички ће ове полусезоне имати нишки трио на голу, а тренер нам је открио шта каратктерише сваког од њих.
„Дими је добро, фино и лепо васпитано, културно дете, што можда није добро за овај посао. Неопходан је мало тај позитиван безорбазлук. Стално му то говорим и он покушава са времена на време да то мења. Међутим, то је и до карктера, година искуства, имаће времена да он то још мало коригује. И Никола Васиљевић је доста миран. Волео бих да га више чујем да говори, да покаже ауторитет. Требаће нам један лидер, а ја бих волео да то буде он и да све креће од гола, да држи екипу затегнуту. Урке је много вредан и радан, поштен момак. Он има ту дозу безобразлука, дрскости, али нажалост стартује са те незавидне треће позиције. Нема утакмица, али веома добро ради на тренинзима, а некада је потребно да се измери и на утакмици докле је све стигло са њим. Лепо је за клуб и град што су то све нишка деца. Зато што осећају клуб, знају шта значи Раднички, то је њихов клуб И знају шта значи да бране боје свог града и клуба“.
КОНКУРЕНЦИЈА И ПРИЈАТЕЉСТВО
Иако су једни другима конкуренција на терену, ван терена чувари мреже су велики пријатељи. Поготово Димитрије и Урош, о којима се готово никада не говори одвојено. Васиљевић је од доласка само стигао да се уклопи у добро друштво.
Димитрије Стевановић фудбалом се бави од шесте године, а у Раднички је стигао са 15 година. За први тим дебитовао је је са непуних 18 година. То је до дана данашњег остало нешто што га мотивише.
„То је за мене било невероватно, не дешава се често да млади играч, поготово голман дебитује у тим годинама. Везао сам седам утакмица, бранио сам добро и то ми је једно велико искуство. Тешка је то била ситуација, специфична, али то је прилика да се млади боре за себе“.
Имао је Стевановић од кога да учи на Чаиру и “краде” занат.
„Много је ту добрих голмана било, ја сам гледао да од сваког узмем оно што је мени потребно. Никада нисам гледао да ли је то млађи или старији голман важно је да се усавршавамо. Мени, ето, није било тешко ни да идем на каљење, био сам годину дана у Будућности из Поповца и много ми је значило што сам бранио у континуитету. Лепо је што ће сада за мрежу бити задужене Нишлије, градска деца за градски клуб, то је посебна драж“.
Још једно нишко дете Урош Китановић вредно чека своју шансу у Радничком, за који увек поносно истиче да је за њега једна посебна емоција.
„Фудбалом сам почео да се бавим са пет година. На први тренинг одвео ме стриц, два старија брата тренирала су фудбал и ја сам кренуо са њима. Такође су ме он и отац водили на Чаир да гледам утакмице, увек је то изазивало неке посебне емоције у мени, Раднички је био и остао моја прва љубав. Пре Радничког био сам Звезди где сам доста напредовао, било је корисних савета. Много сам сазрео и фудбалски и животно, јер сам живео сам у хотелу. Када се указала шанса да се вратим, нисам размишљао много, јер – најлепше је кући. Још увек чекам своју шансу да и званично дебитујем, до сада сам бранио само на пријатељским мечевима. Доста је компликовано, најмлађи смо Дими и ја, плус смо голмани“.
Када је са шалом Мераклија излазио на утакмице млађих категорија, као што је то радио Александар Јовановић, покупио је симпатије свих Мераклија.
„Ацу сам гледао као мали, он је био и остао мој идол. Пратим његову каријеру и када је отишао у Данску, касније у Шпанију. То сам покупио од њега. То је била амајлија, а и противницима није било свеједно, чудили су се. Доносило ми је срећу, искрено, мислим да нисам примио погодак када сам имао тај шал са собом“.
Најискуснији међу њима, али и онај са најмањим стажом у клубу у којем је поникао је Никола Васиљевић.
„Много пута сам причао у последње време о томе, али заиста ми је драго што сам се вратио. Много је добрих момака ту, атмосфера је одлична и то ме је највише обрадовало. Сада једва чекам да дебитујем пред нашим навијачима и да се првенство настави. Знамо циљеве и шта нам је чинити“.
Млађе колеге познаје од раније.
„Јесам ја пре десет година отишао из Ниша, али пратим све, познајем прилке. Са момцима сам дуго у контакту. Одличан је тај наш тим, добро сам се уклопио, прихваћен сам од стране саиграча и то је за сада ок. Допада ми се и рад тренера Игора Павловића, који одлично ради, тренинзи су нам добри и баш сам задовољан“.
До сада је он био тај који слуша савета, а сада се ситуација променила, па се од њега очекује да младима буде узор.
„Покушаћу да им помогнем колико могу, да их посаветујем. Оно што је за њих најбитније јесте да буду стрпљиви, да не плану на прву, да сачекају своју шансу. Прилика да се покаже знање увек дође, само је треба сачекати. Учио сам и ја од старијих и наравно да сам ту за сваког саиграча“.
КАКО ГОЛМАНИ ВИДЕ ЈЕДАН ДРУГОГ?
Голмански трио добио је задатак да у три речи, које им прво падну на памет, опише ону другу двојицу.
Никола Васиљевић
Димитрије Стевановић: Добар, поштен, професионалац.
Урош Китановић: Позитиван, брз, радознао.
Димитрије Стевановић
Никола Васиљевић: Висок, позитиван, професионалац.
Урош Китановић: Добар, вредан, стрпљив
Урош Китановић:
Никола Васиљевић: Висок, искусан, квалитетан.
Димитрије Стевановић: Искрен, позитиван, борбен.
